Korišćenje muzike u političkim kampanjama nije savremeni fenomen. Naprotiv, datira još od najranijih organizovanih predsedničkih izbora u 19. veku. Tada su numere korišćene da bi se doprlo do glasača koji nisu znali / mogli da čitaju. Današnja uloga muzike u političkim kampanjama značajno se razlikuje.
Muzika može izgledati beznačajno u odnosu na ostale segmente političkih izbora, ali pesme u kampanji mogu presudno uticati na način na koji se percipira kandidat i predstavljaju vid komuniciranja između političara i birača.
Nije svaki glasač politički obrazovan niti ima političku pripadnost, tako da ličnost kandidata postaje veliki deo strategije kampanje. Kandidati stoga često koriste muziku u pokušaju da se povežu sa biračima i dobiju podršku. Posebno od pojave društvenih medija, političke kampanje su stavile naglasak na konstruisanje ličnosti kandidata do koje glasači mogu da dopru.
S obzirom na značaj političkih izbora, kandidati pokušavaju da iskoriste svaku mogućnost da bi svoje kampanje doveli do pobede.
Na mnogo načina, ciljevi predsedničke kampanje su slični ciljevima marketinške strategije. Potrebno je proširiti svest o brendu, opisati šta vašeg kandidata čini boljim od konkurenata, odgovoriti na potrebe ciljne publike i inspirisati ih da deluju.
Muzika može da doda dramatičan ton govorima i da ubrza puls energije prateći tok kampanje i signalizirajući njen vrhunac kako se dan izbora približava.
KOJA JE VREDNOST MUZIKE U POLITIČKOJ KAMPANJI?
Još u prvoj polovini 20. veka, američki predsednici su iskoristili potencijal popularne muzike za stvaranje jake veze između politika koje zastupaju i emocija koje izazivaju popularne numere.
Prvi koji je to uradio je Frenklin Delano Ruzvelt koji je u svojoj kampanji 1932. godine koristio numeru Happy days are here again iz hit filma Chasing rainbows (1930). Hit Frenka Sinatre High hopes obojio je kampanju Džona F. Kenedija 1960. godine. Ronald Regan je evocirao uspomene iz prošlosti birajući kantri hit Lija Grinvuda God bless the USA.
Kao primere novije američke istorije navodimo kandidaturu Hilari Klinton koja se u predsedničkoj trci 2008. godine oslanjala isključivo na pesme koje su ili napisale žene ili govore o njima. Na taj način je pokušala da svoje pristalice odvoji od ostalih, a njena ciljna grupa bila je njen pol.
Bil Klinton se u svojoj kampanji oslanjao na pesmu Don’t stop rok benda Fleetvood Mac koja je kasnije izvedena i na njegovoj inauguraciji.
Političke stranke u Srbiji umele su da predizbornu kampanju „začine“ pesmama koje su pratile njihove slogane ili ideje. Bile su to neke vrste „himni“.
Socijalistička partija Srbije je na izbore 2000. godine išla sa pop pesmom Idemo dalje. Spot je prikazao masovna okupljanja pristalica tada vladajuće partije, slike ratnih razaranja iz 1999., kao i ubrzani rad na obnovi zemlje.
„Idemo dalje pod zastavom slobode, idemo dalje u nove pobede.
SPS, uvek kada treba, mi smo tu!“
Stihovi i kadrovi spota nedvosmisleno aludiraju na pobedu Srbije nad NATO paktom, kao i na velike napore koje je Vlada uložila ne bi li obnovila sve porušeno za samo godinu dana, što se može smatrati i osnovnom porukom koju je SPS i hteo da pošalje masama.
Iste godine je Jugoslovenska levica, inače deo tadašnje vladajuće koalicije, takođe osmislila dva vrlo zanimljiva predizborna spota sa mladim ljudima u fokusu. Znajući da su nezadovoljne mlade generacije njihova slaba karika, JUL je forsirao numere pod nazivom Jul je kul i Glasaj za sebe.
Spotovi su obilovali kadrovima lepih i mladih manekena koji su ponavljali stihove:
„Prijatelju, ne daj da te neko zavede, zato glasaj za sebe, zato glasaj za sebe…
Ti znaš šta će biti dobro za tebe, zato glasaj za sebe, glasaj za sebe…“
Oktobar 2000. godine je doneo ozbiljne političke promene, kada su navedene političke partije svrgnute sa vlasti. SPS je osam godina kasnije za svoj povratak na političku scenu odabrao vanvremenski hit vrlo jasne simbolike Počnimo ljubav ispočetka. Delovanje JUL-a nakon oktobarskih promena se u potpunosti gubi.
Nakon 2000. godine bilo je dosta izbora i ne toliko inspirativnih predizbornih muzičkih spotova i slogana.
Onaj koji se izdvaja svojom originalnošću, ali i porukom je Širi dalje Liberalno demokratske partije kojom se ista prestavila na izborima 2008. godine.
Propagiranje ljubavi i tolerancije uz pojavljivanje velikih glumačkih i pevačkih imena u spotu i ritam koji danima ne izlazi iz glave, Čedomiru Jovanoviću je te godine doneo 13 poslaničkih mandata u Narodnoj skupštini.
Naredni izbori, 2012. godine, obeleženi su rekornim emitovanjem predizborne pesme Ujdinjenih regiona Srbije, koju je komponovao Mlađan Dinkić, lider Regiona i već dobro poznato lice na političkoj sceni.
„Najemitovanija pesma tokom aprila ove godine, prema izveštaju SOKOJ-a, bila je Jaki regioni, jaka Srbija, pesma koju je komponovao Mlađan Dinkić, za potrebe predizborne kampanje URS-a“, objavio je tada Njuz.net.
Dinkić je svoj opstanak na političkoj sceni tada video u neravnomernom regionalnom razvoju Srbije i animiranjem glasača južno od Beograda, mada je i pored nesumnjivog poznavanja muzike već izgubio kredibilitet. Obećavao je nešto za šta je i sam znao da ne može da ispuni.
Muzika koju političke stranke koriste u kampanjama neće presudno uticati na izborni rezultat, ali će sasvim sigurno doprineti povezivanju kandidata sa biračima i uspešnom prenošenju centralne poruke kampanje kojoj se stranka tokom iste stalno vraća.
Muzika ima moć da političara predstavi biračima kao sasvim običnog čoveka sa osećanjima sa kojim se oni mogu lako identifikovati i povezati.